Страсна недеља – ВЕЛИКА СУБОТА

На Велику Суботу, Христос је био телом у гробу, а душом у Аду, где је разрушио врата Ада – пакла.

По предњу, после упокојења, св. Јован Претеча и Крститељ, коме је цар Ирод отсекао главу, сишао је у ад да умрлим душама проповеда Христову науку.

До тог времена ни један праведник није могао ући у рај. Нису били у мукама, јер су били праведни, али нису били ни у рају. Ту су се налазиле душе старозаветних патријараха ( Јосифа, Јакова, Аврама… ), царева ( Давида, Соломона… ), пророка ( Самуила, Исаије, Данила, Језекиља… ), чак и Адама и Еве.

Из тог разлога је св Јован морао бити убијен пре Христовог распећа, да би што је могуће више душа обавестио о доласку Месије и Његовом величанственом плану за спасења целог човечанства. Тако је добио свој назив Претеча, јер је о Христу проповедао у аду, пре него што је Христ сишао у њега.

Ушавши у ад – пакао, Господ је сломио паклена врата, која су држала затворенима све душе, не само грешнике, већ и многобројне праведнике. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника увео из ада у рајска насеља.

Син Божји постаде човек и умре,  давши себе у откуп за васцелу природу људску. Његова смрт била је неопходна жртва и за побожне, који су помрли пре његовог доласка у телу, као и за милионе свих нас који смо дошли на овај свет после Његовог рођења у телу.

После Адамова преступа нико ни од праведних није могао бити спасен, пошто су сви људи били подложни греху праоца Адама, трулежности и смрти, и пламени мач није никога пропуштао у рај, из кога је био истеран Адам, јер свете обитељи раја примају са­мо душе непорочне и чисте од свакога греха.

Стога је било неопходно да нетрулежни Син Божји посредством свог трулежног тела буде дат на жртву, да пра­веднике искупи од трулежности и смрти. Јер они сами собом нису могли поново доћи у нетрулежност – ово је било дело великог Христовог домостроја спасења, извршеног са судом и правдом.

Својим силаском у ад Господ је сатро смрт, свезао ђавола и учинио га НЕМОЋНИМ У СВИМ СВЕТОВИМА. Желећи показати да је смрти дошао крај, Христос је разбио врата бакарна. Пророк их није назвао бакарнима што су та врата била од бакра, већ да би показао суровост и неумољивост смрти. 

ЗАКЉУЧАК

Пошто је Христос умро и васкрсао, то значи да ми, Његови верници, не морамо да се бојимо смрти. Као што нам 1. посланица Коринћанима глава 15, стих, 20 каже; ”Но заиста је Христос устао из мртвих, те постаде првенац оних који су мрли.”

Господ Исус је прешао са оне стране смрти и пакла, вратио се и узео кључеве од смрти и пакла, као што пише у Откровењу глава 1, стих 18; ”Бејах мртав и ево, жив сам у векове векова и имам кључеве од смрти и од пакла.”

Он је васкрсење и живот и ми ћемо живети са Њим.

”Исус рече; Ја сам васкрсење и живот; КОЈИ ВЕРУЈЕ У МЕНЕ, АКО И УМРЕ, ЖИВЕЋЕ.’‘ (Јеванђеље по Јовану 11, 25)

velika subota

Advertisements
This entry was posted in Uncategorized and tagged , , , , , , , , . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s