Како изаћи из навике незадовољства

Драги пријатељи,

незадовољство је небогоугодно особина и отворено се може рећи – грех. То је пропуштена прилика да Богу искажемо захвалност за све што нам свакодневно даје.

У следећем виду вам говорим о 3 интересантна начина како да послушањем Христовој поуци преобратимо незадовољство у задовољство, уз Његову помоћ.

Posted in ВИДЕО, Духовни савети | Tagged , , | Leave a comment

Повећај животну радост САДА

Није Господ Исус страдао на крсту, претрпео за нас смрт и васкрсао из гроба да бисмо ми само доживљавали тешкоће, проблеме и повређивања.

У Христовим заповестима се крију дубоке тајне како живети радостан, испуњен, плодан живот.

Како овог тренутка можемо увећати радост?

Погледајмо 1. Посланицу Петрову 3. Глава 10; ”Јер који хоће да љуби живот и да види дане добре, НЕКА УЗДРЖИ ЈЕЗИК СВОЈ ОД ЗЛА….”

Од којих то зала треба да уздржимо свој језик да бисмо овог истог дана увећали животну радост, послушајте у мом новом видеу.

Posted in ВИДЕО, Духовни савети, Uncategorized | Tagged , , | Leave a comment

Отпустити незадовољство уз помоћ вере у Бога

Сви се провремено суочавамо са нелогично тешким околностима за које не знамо и не разумемо зашто нам се дешавају.

Дуго борављење у менталном ставу; ”Зашто, како и због чега ми се то десило”, неће вас одвести нигде, осим у дубље огорчење, незадовољство и самосажаљење.

Како од себе можете отрести фрустрацију због животних неуспеха уз помоћ вере у Бога, можда можете пронаћи у мом новом видеу;

Posted in ВИДЕО, Духовни савети, Предузми акцију | Tagged , , , , , , , | Leave a comment

”Не брините се ни зашто…”

Апостол Павле је написао у посланици Филипљанима 4.глава стих 6; ”Не брините се ни зашто…”, а сам Господ Христос нам је поручио у Јеванђељу по Матеју оно што певамо на свакој Литургији; ”Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима…”и ту распознајемо да то није предлог нити савет, већ Христова заповест.

То значи да је брига грех. Ако допуштамо нечему да нас толико заокупља да полако прерасте у бригу, ми чинимо побуну против Бога јер нам је речено да се не бринемо ни зашта.

Како се не бринути у свету преиспуњеном сваком бригом, која очито није од Бога?

Посланица Филипљанима 4. глава, учи нас јасне кораке шта радити кад осетимо да нас савладава брига.

Послушајте видео.

Posted in ВИДЕО, Духовни савети, СМИСАО живота | Tagged , , , , , | Leave a comment

Захвалност Богу

”На свему захваљујте; јер је ово воља Божија за вас у Христу Исусу” (1.посланица Солуњанима 5, 18)

Незадовољство и гунђање надолазе лагано и спонатно из нас, просто природно. Размислите како је децу потребно научити да кажу ”Хвала”. Деца то не знају сама да учине, морамо их учити, али их не морамо учити да буду незахвални – то им је у природи.

А ми смо сви велика деца по питању односа са Богом и ми умемо да будемо страшно незахвални према Богу. Он нам свакодневно даје толико много, али ми увек гледамо шта НЕМАМО. Ми се жалимо, гунђамо, незахвални смо јер немамо одређене ствари. Не заборавите да Бог узима у велики обзир нашу назахвалност.

Сећате ли се приче када је 10 губаваца запомагало Господу Христу да их излечи. Господ им је рекао да иду код свештеника ради очишћења од губе и у путу су се излечили, али се само 1 вратио да захвали Исусу. Господ је питао ”зар није било 10 вас. Осталих 9 где су?” Он је приметио. Он примећује кад смо ви и ја незахвални, када Му се не захваљујемо за многа добра.

Ми смо у 2 случаја изразито незахвални – прво је кад је много тешко, кад нам је живот у расулу. Тад је много тешко да исказујемо захвалност Богу. Тешко је захваљивати се кад су вам животни услови тешки и ужасни. А други случај је када све у вашем животу иде фантастично. Када Бог излива своје благослове на нас, када живимо у изузетним животним условима, јако често се дешава да постајемо врло незахвали.

Сетите се човека из Старог Завета Набукодоносора, који је био халдејски цар. То царство је остало познато до данас, по величанственом граду Вавилону, који је био највећи град тадашњег времена. По том граду се касније назвало и цела царство. Бог је тако страховито много благословио Набукодоносора, а он је био испуњен трулим поносом. Пророка Данило га је упозорио да ће бити строго кажњен због бесмисленог поноса и не одавања славе Богу.

Једне прилике  је цар шетао својим царским двором и рече у себи; ”Није ли то Вавилон велики што га ЈА сазидах јаком силом СВОЈОМ да је столица царска и слава величанству МОЈЕМУ?” Док је још то говорио дође глас са неба и рече му; ”Теби се говори царе Набукодоносоре, царство се узе од тебе.” И цар у трен ока изгуби ум.

Живео је са пољским зверима, хранио се травом као што се хране говеда, порасле су му длаке као пера у орла и нокти као код птица. И тако је било 7 година.. Када је после 7 година био потпуно сломљен, када је све изгубио, када се сасвим понизио, Бог му је повратио ум. Тог тренутка је Набукодоносор заблагодарио Богу, узнео му хвалу и славу, и та кратка хвала је остала записана у књизи пророка Данила и завршава се овако; ”Сада ја Набукодоносор хвалим, узвишујем и славим цара небескога, чија су сва дела истина и чији су путеви праведни и који може оборити оне који ходе поносито.” (Данило 4, 37)

Цар Набукодоносор је постао захвалан Богу, али није могао доћи до такве спознаје док га Бог није сасвим унизио.

Можда сте и ви исти такви. Можда се ствари тако добро одвијају у вашем животу да сте постали веома незахвални и испуњени собом, јер верујете да сте ВИ све то створили у вашем животу, да сте ВИ ти који сте учинили да вам посао иде тако добро, верујете да је то све захваљујући ВАШОЈ способности, памети и раду.

Шта је то што ви имате, а да нисте примили као дар? СВЕ што имате долази од Бога. Ваше способности, таленти, умеће, срећне околности, све је дар од Бога. Без обзира да ли имате јако много или немате ништа, дајте славу и хвалу Господу. Јер све што имате је дар од Бога. Будите захвални Богу на оном што имате.

Захвалност Богу

Posted in Духовни савети, СМИСАО живота, Хришћанство за почетнике | Tagged , , , , , , , , , | Leave a comment

Ко је Исус Христос

Господ Исус Христос је централна фигура хришћанства, али и живота сваког људског бића. На свима нама је да, током живота бирамо, да ли ћемо прихватити Спасење, које нам Христос нуди или ћемо га одбити у векове векова.

Исус Христос је друго Лице свете Тројице (Свет Тројица је Бог Отац, Бог Син – Исус Христос и Бог Дух Свети).

Он је Реч, Логос, који се оваплотио у људском телу и боравио међу нама, показавши нам Пут Спасења. Ево шта пише у Светом Писму; ”У почетку бешеЛогос (Реч) и Логос беше у Бога и Логос беше Бог. Он беше у почетку у Бога…..И Логос постаде тело и настани се међу нама и видесмо славу Његову као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине.” (Јеванђеље по Јовану 1, 1 – 2, 14)

То што пише да Логос беше у Бога, да Логос беше Бог и да постаде тело, значи да Господ Христос има 2 природе; божанску и човечанску. Он је Бог, који је рођен у људском телу.  Господ Исус је Бог у телу.

Разлог због кога је Он, иако Бог, рођен у људском телу лежи у томе, што је само Он могао да принесе жртву за грехове целог људског рода. Ми не можемо да учинимо достојну жртву Богу у наше име, јер смо смртна, ограничена, грешна бића и немогуће нам је да Богу исплатимо свој дуг, који током живота свакодневно чинимо, јер свакодневно и пуно грешимо.

Господ Исус је морао бити жртва за цео људски род. То значи да је Исус узео наше место на крсту, истрпевши казну намењену читавом човечанству. Ко поверује да је Исус умро за све нас и донео нам Спасење, биће спашен од праведног Божијег гнева.

РАЗЛОГ ХРИСТОВЕ СМРТИ НА КРСТУ

Бог је бесконачно Свет, Безгрешан и Праведан. Када ми грешимо, макар и маленим греховима, ми чинимо оно што је насупрот Божијој вољи. Тиме вређамо Бога и стајемо насупрот Његовој Светој Праведности. Бог је бесконачан  и наши греси против Њега су такође на нивоу вечности, јер вређамо бесконачног Бога.

Пошто ни једно људско биће не може угодити Бесконачном и савршеном Богу, јер смо ми ограничени, смртни и грешни, онда нико други не може да отклони наше грехове до сам Бог.

Тако Исус, Бог у људском телу, поневши на свом људском телу све постојеће људске грехе, умире својом вољом мученичком смрћу на крсту, а затим телом васкрсава из мртвих. Васкрсењем побеђује сав грех, зло овог и оног света, као и смрт, а то је све господарило људским родом, држећи га у тами ропства и потчињености силама зла.

После Христове жртве на крсту, на нама је остало само да поверујемо да је Он наш Спаситељ, па гнев Божији и вечна смрт неће доћи на нас.

Вером у Христа и живљењем по Његовим Заповестима, ући ћемо у Царство Небеско. У Светом Писму пише; ”Ко верује у Сина има ЖИВОТ ВЕЧНИ, а ако је непослушан Сину, НЕЋЕ ВИДЕТИ ЖИВОТА, него гнев Божији остаје на Њему.” (Јеванђеље по Јовану 3, 36)

Ево шта је сам Господ Христос рекао;

‘Који верује у мене, има живот вечни…”, (Јеванђеље по Јовану 6, 47)

”Ја сам ВАСКРСЕЊЕ и ЖИВОТ, који верује у мене, ако и умре ЖИВЕЋЕ. И сваки који живи и верује у мене НЕЋЕ УМРЕТИ ВАВЕК.” Јеванђеље по Јовану 11, 25 – 26)

”Зато вам и рекох да ћете ПОМРЕТИ у греховима својим; јер ако НЕ ПОВЕРУЈЕТЕ да ЈА ЈЕСАМ, ПОМРЕЋЕТЕ у гресима својим” Јеванђеље по Јовану 8, 24)

Господ Исус Христос

 

Posted in Исус Христос, Хришћанство за почетнике | Tagged , , , , , , , , , | Leave a comment

Зашто је важно бити хришћанин, 2. део

Хришћанство је вера која је изменила читав свет! Постати хришћанин значи потпуно изменити себе – поново се духовно родити, добити нови идентитет.

Ипак, Бог нам је задао стандарде праведности у својим Заповестима, које свако од нас непрекидно преступа. Сваки човек је грешан, јер свакодневно чинимо свакојаке грехове.  Не постоји човек који их може избећи.

Преступањем Божијих Заповести потпада се под Божију осуду; ”…јер је плата за грех СМРТ..” (посланица Римљанима 6, 23). Бог мора да пошаље страдање и смрт на грешника, јер је Бог Свет и Праведан. Кад не би слао осуду, онда више не би био Бог, не би био Праведност.

То значи, да ћемо се, након смрти, ако смо нехришћани, сусрести са Богом на Његовом суду и потпашћемо под осуду. Каже се да неверујући људи умиру 2 пута – први пут телесно, када умире тело, а други пут духовно, када у другом свету добију вечно одвајање од Бога и Његове Милости.

”Ко верује у Сина ИМА ЖИВОТ ВЕЧНИ; а ако је непослушан Сину, НЕЋЕ ВИДЕТИ ЖИВОТА, него ГНЕВ БОЖИЈИ остаје на њему.” (Јеванђеље по Јовану 3, 36)

1. ОПРОШТАЈ ГРЕХОВА

Првенствени благослов који сваки хришћанин добија јесте опроштење свих прошлих грехова. Крштењем се особа очишћава од првородног тзв. прародитељског греха (ког су учинили Адама и Ева), а такође и од свих личних грехова, које је особа учинила до Светог Крштења. Чишћење свих грехова се врши Божанском милошћу Духа Светога и новокрштени се поново рађа за нови, свети, духовни живот.

Какав диван осећај олакшања је када знам да су ми сви претходни греси опроштени!

Након светог Крштења свако од нас наставља да мање или више греши, јер ни један човек није и не може бити савршен. Да би нас спасао од свих наредних грехова, Христос нам је оставио Свету Тајну Покајања и Исповести. У Светом Писми пише;”Ако речемо да греха немамо, СЕБЕ ВАРАМО и истине нема у нама.” (1. посланица Јованова 1, 8)

Након почињених грехова, ако се искрено и са сузама покајемо и исповедимо пред Богом и свештеником, сваки грех нам је опроштен.”Ако исповедамо грехе своје, веран је и праведан да нам опрости грехе и очисти нас од сваке неправде” (1. посланица Јованова 1, 9)

2. ДИРЕКТАН КОНТАКТ СА БОГОМ

Као хришћани, ми имамо привилегију директног контакта са Богом, коју смо задобили Христовом жртвом на крсту за спасење свих нас. У почетку су Адама и Ева имали директан контактса Богом, али је првородним грехом тај лични однос заувек нарушен. Хришћани могу тражити помоћ од Бога за сваки проблем који их мучи, са сазнањем да ће Бог одговорити (било ”Не”, било ”Да” или ”Касније”)

Бог жели бити повезан са нама кроз интимно пријатељство. Он је увек присутан да би нас тешио, подржао, саслушао и подучио нас. Он са нама разговара преко Његове Речи – Светог Писма и води нас уз помоћ Светог Духа. Христос жели да буде твој најбољи и најближи пријатељ.

3. ОСЕЋАЈ ОГРОМНЕ ЉУБАВИ И ПРИПАДАЊА

Не постоји већи приказ оданости и љубави, не постоји већа жртва љубави од оне кад неко да свој живот за другог. ”Пастир добри живот свој полаже за овце” (Јеванђеље по Јовану 10, 11) Хришћанска вера је изграђена на Христовој жртви за све нас и на савршеној Љубави, коју Бог има према својој послушној деци. ”Али Бог показује своју љубав према нама, јер још док бејасмо грешници Христос умре за нас.” (посланица Римљанима 5, 8)

Када једном искусимо Христову радикалну, безусловну љубав за нас, ништа нас од Њега не може одвојити. И као што слободно примамо и искушавамо Христову Љубав, као Његови следбеници, тако исто учимо да и ми волимо Њега, да волимо као Он и да такву љубав ширимо и другим људима.

Полако учимо кроз исповест и кроз реч Божију да нам се греси опраштају, почињемо да осећамо оно што смо чули, а то је да припадамо Христу, почињемо да осећамо да полако улазимо у Божију фамилију. То нам омогућава да искушавамо одмор и да осећамо сигурност унутар нашег односа са Христом.

Од тог основног осећаја одмора и сигурности, наша вера почиње даље да сазрева. Христос је покретач наше вере, Он је тај који усавршава нашу веру и наш духовни раст, па нас временом доводи на виши ниво.

ЗАКЉУЧАК

Многе су предности и важности Хришћанског живота. Тешко је да их све опишем у једно кратком тексту.

Постала сам хришћанка пре више од 22 године и то не бих мењала ни зашта. Осећај  ничим изазване радости и мира, осећај животног циља и ентузијазма пред свим што ме у животу и смрти чека, поготову недељом и празницима, након присуства на Литургији,  не може се ничим платити.

Ипак, хришћански живот није увек лак. Праћење Христа везано је уз жртвовање наше воље Христовим заповестима, које нам често изгледају недовољно паметне за наше поимање, па често само снагом Божије благодати успевамо да натерамо себе да их испоштујемо. Тек касније увиђамо колико сладости, благодати и животног мира лежи у испуњавању Христових заповести

Хришћанину је циљ да угађа Богу својим животом, следећи Христове Заповести, записане у Светом Писму, поготово у Новом Завету. Живећи тако, хришћани имају обећање квалитетнијег и испуњенијег живота на земљи, као и вечног живота са Богом.

Живот на земљи је сувише кратак, а вечност сувише дугачка да бисмо смели одабрати нешто друго за себе, осим праћења Заповести Сина Божијег, Исуса.

Бити хришћанин и живети живот по Христовим заповестима је живот успеха и победе. Не прихатити понуду Спасења, коју нам Христос нуди током овог живота значи потпуни неуспех наше овоземаљске мисије. Христос је умро за нас да бисмо ми могли живети са Њим у вечности.

……………………………………………

Ево порука које нам је Господ Исус оставио, да НЕМА СПАСЕЊА ВАН ЊЕГА. Зато, не варајте се и будите опрезни.

”Онај који има Сина има живот; ко нема Сина Божијег нема живота.” (1. посланица Јованова 5, 12). Мисли се на вечни живот, дакле умреће телом у време смрти, али ће умрети и духом због одвајања од Бога у оном свету, у векове векова.

”Ја сам пут, истина и живот; нико не долази Оцу осим кроз мене.” (јеванђеље по Јовану 14, 6) Нема спасења ван Исуса Христа.

”А ово је воља Оца, који ме посла, да сваки који види (угледа се на) Сина и верује у Њега има ЖИВОТ ВЕЧНИ и ја ћу га васкрснути у последњи дан” (Јеванђеље по Јовану 6, 40)

”Јер нема другог Имена под небом даног људима, којим бисмо се могли спасти.’‘ (Дела апостолска 4, 12)

zašto je važno biti hrišćanin

Posted in Исус Христос, Хришћанство за почетнике | Tagged , , , , , , , | Leave a comment