”Благо човеку који се боји Господа, коме су веома омилиле заповести Његове…” (Псалам 112, 1)
”Почетак је мудрости страх Господњи…” (Приче Соломонове 9, 10)
За неверујећег човека идеја страха од Бога је врло ружна и непријатна, што показује да не успевају да разумеју ове библијске стихове на прави начин. Једино што асоцирају са страхом од Бога је страх и ужас од неке страшне, садистичке особе, која има моћ да нас сурово казни и баци у пакао. Зато се претходно наведени библијски стихови често изврћу руглу или им се изокреће право значење.
За верујућег човека је страх од Бога заправо (страхо)поштовање Бога и љубавни страх да Га не увредимо и не отмемо се изван Његовог загрљаја, јер не желимо да се одвајамо од Оног ког волимо и ко нам је преко потребан. У посланици Јеврејима 12, 28 нам се каже; ”…да служимо угодно Богу са поштовањем и страхом” и то је тај осећај који мотивише да се хришћанин преда Створитељу света.
Док не осетимо и не развијемо поштујући љубавни страх да не увредимо Бога, немогуће нам је почети мало по мало разумевати Божију мудрости изложену у Светом Писму и животу око нас.
”Почетак је мудрости страх Господњи…” Права мудрост долази тек када схватимо да је Бог свет, праведан и свемоћан, а такво сазнање по природи у нама изазива страх због поштовања и спознаје своје страховите ограничености и маленкости пред Њим.
Човек који нема љубавни страх поштовања према неспознајном, огромном Богу заправо још не схвата, нема ни приближну представу ко је и какав Бог. Наравно, нама је немогуће спознати Божије величанство. То би било као кад би од мрава тражили да схвати интернет. Али Бог нам се открива колико Он жели и у складу са нашим ограниченим унутрашњим ресурсима. Свака и мала спознаја Божијег величанства, макар и на интелектуалан начин, по природи у нама изазива страхопоштовање.
Библијски страх од Бог долази од спознаје из Библије колико Бог не подноси грех, колико је грех неподударан са Његовом праведном личношћу и колико страшна казна долази због греха, чак и у животима верника. И дете се зауставља од неваљалих дела сећајући се родитељске казне. То је истина и са хришћанима.
Грех нас удаљава од Бога и због греха губимо молитвену комуникацију са Њим, а вернику је сваки прекид молитвене везе са Њим врло тежак и болан. Из тог разлога се чува да не греши, јер зна да ће изгубити контакт са Богом, изгубиће мирну радост Његовог присуства у души и ући у период празнине и привремене, али врло мучне и чак страшне Богоостављености.
То је прави страх од Бога и веома је важно да га сваки верник јасно има пред очима и дубоко преживљава. Недостатак поштовања према Богу није омаловажавање Његове, већ наше личности и једино нама може донети интелектуално и духовно ограничење и умањење.
Хришћани немају разлога бити уплашени од Бога. Нама је дато обећање да нас ништа неће одвојити од Божије љубави (посланица Римљанима 8, 38, 39). Он нам је обећао да нас никада неће заборавити нити оставити (посланица Јеврејима 13, 5). Страх од Бога значи имати такво поштовање и узвишена осећања према Богу, да то осећање врши велики утицај на наш начин живљења и понашања.
Страх од Бога значи поштовати Га, бити Му послушан и одан, прилагодитти се Његовим дисциплиновањима и славити Га и служити Му у одушевљењу и са ентузијазмом.
Радост у Господу Исусу Христу 